Aleksandar Pavlović, kolega iz Centra nabavke, nekadašnji atletičar, danas je zaljubljenik u planine, a vrednosti koje je stekao kroz sport i dalje primenjuje u poslovnom životu.
Sa njim smo razgovarali o tome šta mu je sport doneo, kako je izgledao prelazak u poslovni svet i zašto vrednosti poput discipline, istrajnosti i poštovanja i danas imaju važno mesto u njegovom životu.
Zašto baš atletika? Šta te je privuklo ovom sportu?
Kao mali uglavnom sam gledao dokumentarce o životinjama ili sportske prenose. Jednom prilikom naišao sam na miting Zlatne lige u atletici i ostao fasciniran time šta sve čovek može da postigne svojim telom – brzinom, snagom i izdržljivošću.
Nedugo zatim, na krosu u predškolskom, osvojio sam prvo mesto. Mislim da je upravo tada proradila želja da se i sam oprobam u atletici. Od tog trenutka atletika je postala deo mog života.
Šta ti je atletika donela kroz godine?
Pre svega disciplinu i odgovornost. Atletika te vrlo brzo nauči da nema prečica – rezultat dolazi kroz kontinuitet, rad i strpljenje.
Osim toga, naučila me je poštovanju ljudi, prihvatanju poraza i činjenici da uvek postoji prostor za napredak.
Kada se završila atletska karijera, kako je izgledao prelazak u poslovni svet?
Atletikom sam se bavio do početka studija, a prvi posao dobio sam upravo preko poznanstva iz atletike.
Bio je to sezonski angažman u štampariji. Na prvi pogled običan posao, ali za mene je predstavljao veliki korak. Prvi put sam imao osećaj da od mog rada nešto zaista zavisi. Tada su tačnost, odgovornost i poverenje dobili potpuno novo značenje.
Naravno, bilo je i straha. Kada prvi put ulaziš u nešto novo, svestan si koliko još imaš da naučiš. Ali upravo kroz takve situacije stičeš iskustvo.
Koliko ti danas iskustvo iz sporta pomaže u poslu?
Mnogo.
Sport oblikuje način razmišljanja. Atletika mi je usadila disciplinu, brzinu reakcije i sposobnost da se prilagodim različitim situacijama.
Najvažnije je što mi je donela otpornost. Kada se pojavi problem, ne doživljavam ga kao kraj, već kao izazov koji treba rešiti.
Koju lekciju iz sporta i danas najviše koristiš?
Poštovanje.
Prema kolegama, sagovornicima i svakome sa kim sarađuješ. To možda zvuči kao nešto što se podrazumeva, ali upravo tu se često pravi razlika.
U sportu potcenjivanje protivnika gotovo uvek vodi do greške. U poslu je isto. Svako mišljenje vredi saslušati, a vrednost ideje ne određuju pozicija ili godine iskustva, već kvalitet argumenta.
Danas si atletsku stazu zamenio planinama. Šta ti planinarenje pruža?
Planine su, na neki način, nastavak svega što mi je sport doneo.
I dalje postoji cilj, uspon i izazov. Samo danas nema takmičenja sa drugima, već sa samim sobom.
Planinarenje mi donosi mir, ali me istovremeno podseća da se do velikih ciljeva stiže korak po korak.
Kada bi danas ponovo birao svoj put, da li bi ponovo izabrao atletiku?
Bez razmišljanja.
Kada bih ponovo birao svoj put, atletika bi ponovo bila njegov važan deo. Ne samo zbog medalja ili rezultata, već zbog vrednosti koje mi je usadila.
Napravila me je disciplinovanijim, istrajnijim i naučila da nijedan ozbiljan uspeh ne dolazi preko noći.
I da zaključim jednom rečenicom koja to najbolje opisuje – I say it with my chest.
Napišite komentar